 Pre dve godine održao je tri koncerta zaredom u Beogradu, a ista sudbina ga čeka
i ovog novembra - Sergej Ćetković će pevati 20, 21. i 22. novembra u „Sava
centru”. U intervjuu za „Blic” jedan od najpopularnijih pevača za sebe kaže da
je sasvim običan čovek. Slava i popularnost ga ne zanimaju, i njega u životu
tište obični problemi, te mu nije teško da prizna da nekada zbog njih pusti i
suzu. Porodica i prijatelji su mu ispred karijere i uvek bi birao ljubav, a
njegova najveća želja je da postane otac, jer je bez toga sve besmisleno.
Ovo postaje tradicija… Tri koncerta u „Sava centru”. Srce mi je puno.
Gostoprimstvo koje sam doživeo u Beogradu poslednjih godina me zaista raduje i
trudiću se da to vratim kako beogradskoj publici, tako i publici širom Srbije, i
u bivšoj Jugoslaviji. Uvek bi me dočekali onako kako sam sanjao. Ali u životu
sam uvek bio skroman, mislim da bih bio zadovoljan i sa jednim „Sava centrom”.
Kakva iznenađenja pripremate za publiku?
- Ove godine će biti
pedeset puta bolje u odnosu na koncert pre dve godine. Što se tiče rasvete i
zvuka, trudili smo se da sve bude najbolje, da ne bude da smo svi uvek
iznenađeni provodom na koncertima stranih zvezda, da i mi uradimo nešto što će
biti na zavidnom nivou. Svaki koncert biće poseban, drugačiji, biće i gostiju,
ali to je iznenađenje.
Malopre ste pomenuli da ste skromni.
-
Pre svega sebi ne dam da postanem nešto čega se bojim, pričam o iluzijama o
zvezdi. Ne živim takav život. Na prvom mestu mi je porodica, ljudi koje volim…
Da se razumemo, ja živim od ovoga, ali nikada ne bih dozvolio da izgubim ljude
koji mi znače.
Dakle, živite život običnog čoveka?
- Da malo
budem filozof. Ono što je najbitnije jeste da smo svi mi ljudi od krvi i mesa.
Neko ima funkciju direktora, profesora, čistačice, predsednika, a svi mi smo pre
svega ljudi, sve nas boli glava, svi imamo iste probleme, neko manje neko više,
bitno je da čovek bude čovek. To je moj pogled na svet. Uvek se rukovodim time i
ne dam da me išta promeni.
Da li vam se desilo da na koncertu pustite
suzu?
- Jesam emotivan i ponekada puknem i pustim suzu, ali zbog nekih
ružnih stvari. Ne zbog tih lepih kao kada na koncertu ljudi pevaju i osećaju
vašu pesmu koju ste vi, recimo, pravili u tri sata i pet minuta po ponoći. Uvek
kada pišem pesme, ja proživljavam taj osećaj koji tek treba da se dogodi, taj
trenutak kontakta sa publikom. Publika je inspiracija i svi moramo da budemo
svesni da smo, u ovom poslu, bez publike niko i ništa.
Ne stidite se da
priznate da ponekad i zaplačete?
- Stvarno to retko radim. Svi smo mi
ljudi i imamo probleme. Nekada od previše pritiska od samog posla, od
nemogućnosti da promeniš neke stvari nabolje, jednostavno pukneš. Mislim da je
pustiti suzu tada najbezbolnije i najbolje, ali i najzdravije za dušu.
Pevate i pišete o neuzvraćenoj ljubavi, odakle vam inspiracija?
- Uglavnom svi dođu sa pričom da su mene sigurno ostavljale žene… Bilo
je tu svakakvih situacija životu, i simpatija i velikih ljubavi, ali nikada nije
bilo tako bolno. Inspiraciju crpim od drugih ljudi i kada to prođe kroz moje
emotivne filtere, ljudi pomisle da se to meni dogodilo. A ono što sam imao od
samog starta, još od osnovne škole, jeste bujna mašta. Zato sam se na početku
premišljao da li da studiram režiju, ali otišao sam na drugu stranu.
Koja pesma vam je autobiografska?
- Uh… moram da izaberem
pravu. Recimo „Sati, dani, godine” koja me uvek seti na neke dane i, naravno,
„Kristina” koja je iz dubine duše posvećena mojoj supruzi.
Vi ste već
deset godina u srećnom braku, koja je formula za sreću?
- Nemam ja
toliko iskustva. Dosta sam učio kroz brak mojih roditelja. Nije sve uvek
fenomenalno. Postoje usponi i padovi. Ako dvoje ne ulažu u tu vezu, ako samo
jedno gura lokomotivu, to nema šanse da traje. Kompromis, razum i nesebičnost.
Pošto je brak nekako počeo u isto vreme kada i karijera, da ste morali
da izaberete…
- Birao bih ljubav… Prvo, ja nisam toliko ambiciozan. Pa
zašto sam tek posle desetak godina napravio nešto. Glupo mi je da pričam o sebi,
ali nisam osoba koja se lakta, gura i hoće po svaku cenu da uradi nešto.
Postoji li neka neostvarena želja?
- Jedino o čemu razmišljam i za šta
se borim jeste da se ostvarim kao roditelj. Sve ostalo je besmisleno.
Da
li sebe vidite kao zavodnika, vaše koncerte najviše posećuju žene?
-
Sve sam ti ja, samo zavodnik nisam.
Ipak, ne možete osporiti da imate
brojne obožavateljke. Kako vaša žena reaguje na to?
- Pored sebe imam
jednu normalnu osobu koja na moj posao gleda kao na posao od koga živim, tako da
nemamo tih problema. Nikada moja karijera nije uticala na privatan život, ne daj
bože…
 |
Estrada - Vesti 
